"PUTIN JE BIO PROJEKAT ZA LIDERA, A NE ZA ŠAMPIONSKE TITULE" Gosti emisije "Puls Srbije vikend" o tome kako se gradi imidž svetskih lidera: "Jedno ih povezuje"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U emisiji "Puls Srbije vikend" analizirano je koliko je fizička sprema važna za vođenje države, kroz primere svetskih lidera.
- Sagovornici su poredili Khurelsukha, Putina, Bajdena, Kima Džong Una i Trampa, uz pitanje da li lideru više znači teretana ili tim savetnika.
Da li je liderstvo pitanje uma, ili ipak mišića? Dok svet sa nevericom gleda mongolskog predsednika Khurelsukha kako podiže 100 kg "iz benča" i demonstrira vrhunsku fizičku formu, nameće se pitanje: koliko je fizička sprema zaista važna za vođenje jedne države? Sa jedne strane imamo Vladimira Putina koji godinama gradi kult borca koji vešto jaše konje, gledamo ga kao vrsnog hokejaša, i u džudo kimonu pobeđuje sparing partnere, sa druge strane gledamo uspone i padove lidera poput Džoa Bajdena, čije su kognitivne i telesne slabosti bile predmet svakodnevne geopolitičke analize.
Da li je gojazni Kim Džong Un u prednosti ili minusu u odnosu na vremešnog, ali energijom opsednutog Trampa i da li je lideru potrebna teretana ili samo dobar tim savetnika, za emisiju "Puls Srbije vikend" analizirali su Veselin Drašković iz Strateškog centra za vitalnost nacije, Tomislav Kresović, novinar i publicista i Nađa Tulić, psihološkinja.
- U politici, um caruje, a snaga klade valja. Snaga je više u osećaju moći, a glavna stvar je kod svetskih političara danas da žele da izgledaju moćno. Kada se pogledaju tri ključna lidera - Kine, Amerike i Rusije - njihovi profili ukazuju na različite tipove liderstva. Kod dvojice lidera vidimo orijentalnu despotiju, autoritarne tipove, rekao bih azijatskog tipa, sa starim metodama iz komunističkog perioda koje su samo prilagođene novom kapitalizmu. Sa druge strane, vidimo harizmatskog lidera poput Trampa, koji je svojim životom pokazao da je imao uspone i padove, da je menjao političke stranke, da je uspevao da se podigne nakon bankrota. To je, u stvari, njegova liderska struktura - struktura modernog neoliberalnog japija - rekao je Kresović.
Tri lidera, tri različita politička profila
Kresović je analizirao način na koji se javnosti predstavljaju Putin, Tramp i Si Đinping i ukazao na razlike u njihovom liderskom stilu.
- Fizički izgled u ovom slučaju, kada govorimo o šefovima država i vlada, posebno onima koji dugo vladaju, može da bude pokazatelj zdravstvenih problema. Najčešće, recimo, kod Trampa može da se govori o kardiovaskularnom sistemu, dok kod Putina, zbog stalne vežbe, ali i pritiska koji nosi 25 godina u politici, može da se postavi pitanje moždanih aktivnosti. Kod Si Đinpinga, koji je takođe dugo u politici, vidimo čoveka tradicionaliste, kod kog se ne vide ni emocija ni raspoloženje. Ne vidi se to ni kod Putina, jer je utreniran. Kod Trampa se vidi drugačiji obrazac. Tramp je predvidljivo-nepredvidljiv. Kod njega možete da vidite predviđene situacije sa nepredviđenim reakcijama - kaže on.
Na pitanje zašto je Vladimiru Putinu decenijama nekako bilo važno da ga mediji prikazuju kako peca bez majice, kako jaše konja, bele medvede u Plitkom potoku, kako igra džudo, karate i zašto je bilo toliko važno da se njegova ličnost veže za sport, za Kurir televiziju odgovorila je psihološkinja Tulić.
- Vladimir Putin nije odrastao tako da je samo želeo da se prikaže na taj način, već on to zaista i jeste. Znamo da i danas živi aktivno, odnosno da, pre nego što ode u Kremlj, kada se probudi ujutru, pliva. S druge strane, moramo reći da je Rusiji kao zemlji, a znamo i taj arhetip Rusa, izuzetno važno da imaju svog lidera, odnosno vođu, koji može zaista da bude vođa u pravom smislu - da bude prvi ispred svih, a ne čovek koji može da sedi po strani dok drugi rade ono što on kaže - kaže ona.
- Mislim da je Vladimir Putin želeo na taj način da pošalje poruku da je sposoban i spreman da bude prvi ispred svih i da svi idu za njim, i fizički, a ne samo umno, odnosno mentalno. Kada je reč o jahanju, džudou i drugim sportovima, to jeste deo njegovog imidža - čoveka koji voli životinje, što je više puta pokazivao. Moramo uzeti u obzir i njegovu pozadinu. Bio je u KGB-u pre nego što je ušao u politiku, tako da je svakako morao da bude fizički spreman. Bio je u Nemačkoj kada je pao Berlinski zid, a čitav njegov razvoj - od odrastanja, preko karijere, direktora FSB-a i premijera, do predsednika - na neki način je vodio ka tome da neguje sliku o sebi koju je davno izgradio, a koja je u određenoj meri i realna. I sam često ističe da su ga staljingradske ulice na kojima je odrastao naučile da, ukoliko je borba neminovna, uvek treba udariti prvi - objasnila je.
Drašković se osvrnuo na to kako se kroz istoriju menjao odnos prema fizičkoj snazi i sposobnostima onih koji predvode društvo.
- Nekada su lideri bili jaki, sposobni i moćni i za njima se išlo. Nije narod išao ispred njih, već su oni bili prvi. Nekada su carevi bili ljudi koji su mogli da jašu, nosili oklope i mačeve i osvajali. To je bio uslov da bi neko bio ispred - da bude jak, sposoban i pametan. Na pamet se utiče učenjem, dok su fizičke sposobnosti dar prirode i ono što čovek trenira. Imate fizičke mogućnosti i fizičke sposobnosti. Mi smo vremenom postali sve fizički nesposobniji i došli do degradiranja čoveka kao biološke priče, a počeli smo da se divimo čoveku kao manekenu iz te sfere. Jedna mala šizofrenična priča jeste da je bolest sadašnjice hipokinetički sindrom. Nije ni čudo što, kako bih rekao, "bogalji vladaju svetom", jer su oni kandidati za liderstvo. Ali fizička sposobnost i fizička mogućnost polako se udaljavaju od pojma vrednosti i kulture života - rekao je Drašković.
- Ako je neko sposobniji od drugog, to je plus. Ako je neko veći od nekog, to je plus. Ako je neko lepši od nekog, to je plus. Pitanje znanja, mogućnosti i moći više se ne postavlja kao pitanje. Sada smo svi ušli u pitanje popularnosti. Meni je ovaj prilog lično pomalo degutantan, jer u sportskoj sali, bez opreme, jedan egzibicionizam podiže pažnju. Šta bi bilo da neko iz te mase izađe i uradi nešto 30 puta? Da li bi on bio predsednik? Da li bi ga smenio sa funkcije? Ne. Te fizičke mogućnosti dosta su nespretno prikazane. Treba se, na neki način, fokusirati na kulturu ponašanja, gde je Putin neprikosnoven. Sticajem okolnosti, trenirao sam džudo i trenirao sam sa ljudima koji su trenirali sa Putinom. Nisam imao sreće da ga sretnem na tatamiju, ali on je bio princ tatamija, gospodin i u džudou. Nije bio projekat za šampionske titule, iako je imao sposobnosti. Bio je projekat za lidera i kroz svoju fizičku dominantnu snagu i obučenost, u vreme najvećih kriza, pokazao je vrednost fizičkih i mentalnih sposobnosti u liderstvu. To što on propagira zdravlje kroz svoj način života praktično je poruka Rusima da treba biti normalan i da se treba fizički aktivirati - za Kurir televiziju, objasnio je Drašković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs